TOKSIČNE HEMIKALIJE IZ ELEKTRONSKOG OTPADA KONTAMINIRAJU DEČIJE IGRAČKE PUTEM RECIKLAŽE

Međunarodne organizacije IPEN, Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija objavili su rezultate istraživanja koji pokazuju da su potrošački proizvodi uključujući i dečije igračke od reciklirane plastike, kontaminirani toksičnim hemikalijama, tzv. bromovanim usporivačima gorenja. To su toksične hemikalije za koje je poznato da utiču na rad štitne žlezde i izazivaju neurološke probleme i poremećaje pažnje kod dece.

Studija u kojoj je analizirano 109 igračaka i pribora za kosu ukazuje da je 107 predmeta (98%) kontaminirano merljivim koncentracijama polibromovanih difeniletara (PBDE) i 55 uzoraka (41%) je sadržalo heksabromociklododekan (HBCD).

Propisana dozvoljena koncentracija PBDE u proizvodima od nereciklirane plastike je 10 ppm, dok je za reciklirane plastične proizvode dozvoljeno 1000 ppm. Ova „toksična“ pukotina u propisima omogućava da uprkos povećanim koncentracijama PBDE u ispitivanim uzorcima, većina proizvoda ne prelazi zakonom dozvoljene granice jer su napravljeni od recikliranih materijala.

Komentarišući ove rezultate, Jitka Strakova, istraživač Arnike za POPs hemikalije i prvi autor studije izjavila je: “Endokrini sistem dece ne pravi razliku da li je igračka napravljena od nove ili reciklirane plastike kada dolazi do poremećaja njegovog rada usled delovanja PBDE. Jedini način da se ljudi zaštite od opasnih hemikalija iz recikliranog otpada je da se zatvori toksična pukotina i da se tako opasan otpad drži dalje od reciklažnih tokova.

Od proizvoda koji su kupljeni u Srbiji, laboratorijski su analizirane četiri igračke i jedan predmet za kosu, i pronadjeno je da svih pet proizvoda sadrže PBDE od kojih dva uzorka prelaze i koncentraciju od 1000 ppm (igračka borbeni avion Transformers ima 1161 ppm i šnala za kosu 1494 ppm).

Jasminka Ranđelović, programski koordinator ALHema, jedine organizacije iz Srbije koja je učestvovala u ovom istraživanju, izjavila je: “S obzirom da je Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u procesu evropskih integracija, njeno zakonodavstvo mora biti usklađeno sa propisima EU. Kako ne želimo da imamo proizvode kontaminirane bromovanim usporivačima gorenja, naročito igračke koje se uglavnom uvoze iz azijskih zemalja, sprovođenje propisa mora biti značajno poboljšano, kao i sistem za monitoring POPs u životnoj sredini, proizvodima i hrani. Međutim, politika zaštite životne sredine i dalje nije prioritet vlada iz ovog regiona; činjenica koja se jasno vidi kroz nedovoljno finansiranje u ovoj oblasti.

PROČITAJTE REZIME STUDIJE NA SRPSKOM JEZIKU: TOKSIČNA PUKOTINA: Recikliranje opasnog otpada u nove proizvode

Elektronski otpad sadrži jedinjenja broma koja se koriste kao usporivači gorenja u elektronskoj opremi kako bi se usporila brzina širenja vatre ili jačina gorenja. Jedinjenja uključuju polibromovane difenil etre (PBDE) i heksabromociklododekan (HBCD).

Dobijeni rezultati ukazuju da se toksični usporivači gorenja koji ulaze u sastav elektronskog otpada reciklažom dalje prenose u nove proizvode. Ovi usporivači gorenja uključuju supstance koje se nalaze na listi Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs) za globalnu eliminaciju (PBDE i HBCD).

Toksičnu plastiku koja sadrži više od 50 ppm bromovanih usporivača gorenja bi trebalo smatrati opasnim otpadom”, rekao je Jidrich Petrlik, kopredsedavajući IPEN radne grupe za dioksine, PCB i otpad. “Jedino stroge granične vrednosti za toksične hemikalije u otpadu mogu zatvoriti toksičnu pukotinu što je neophodno kako bi one bile uklonjene iz tokova reciklaže otpada.”

 Studija poziva na izmene u EU propisima u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od nove (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća za reciklažu od strane EU kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije. Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogućava toksična reciklaža.


Toksična pukotina: recikliranje opasnog otpada u nove proizvode (Toxic Loophole: Recycling Hazardous Waste into New Products”) je studija koju su sprovele organizacije članice mreže IPEN. 430 uzoraka je prikupljeno is sledečih zemalja: članice Evropske unije (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, holandija, Poljska, Portugal, Španija, i Švedska) i okolne zemlje (Albanija, Armenija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Rusija i Srbija) od Aprila do Jula 2018. U 109 proizvoda analitički su analizirane koncentracije određenih bromovanih usporivača gorenja u laboratoriji Praškog Univerziteta za hemiju i tehnologiju.

Linkovi

KVIZ „Da li čitate etikete hemijskih proizvoda?“

Zahtev za dostavljanje informacija o sadržaju supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodu

SIN lista – Lista hemikalija koje predstavljaju zabrinutost i za koje je potrebna prioritetna akcija

SUBSUPORT Portal – Portal za podrsku industriji u postupku zamene hemikalija koje predstavljaju zabrinutost bezbednijim alternativama