EVROPSKA UNIJA U PRILICI DA SMANJI HRONIČNO ZAGAĐENJE VAZDUHA IZ TERMOELEKTRANA NA ZAPADNOM BALKANU

0

16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova podnose građani Evropske unije zaključak je novog izveštaja koji su zajednički predstavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal). Ipak, Evropska unija raspolaže alatima za unapređenje javnog zdravlja, zaštitu života, uštedu zdravstvenih troškova i povećanje produktivnosti kako u Evropskoj uniji tako i u regionu Zapadnog Balkana.

 

Nova analiza zasnovana je na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije. Ona pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3 900 preuranjenih smrti, 8 500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i do drugih hroničnih obolenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11.53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih troškova.

 

Stare, ne-efikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih materija u vazduh. Samo u 2016 godini, njih 16 je ispustilo u vazduh količinu sumpor dioksida (SO2) uporedivu sa količinom emitovanom iz ukupno 250 termoelektrana u Evropskoj uniji. Nivo zagađenja sitnim česticama (PM2,5 PM10) i azotnim oksidima (NOx) jednako je alarmantan.

 

Zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana se ne zadržava unutar granica Zapadnog Balkana zbog čega Evropska unija podnosi veći deo zdravstvenih posledica. To podrazumeva 2 013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36 400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme, procenjenih 1 418 bolničkih prijema i preko 600 000 izgubljenih radnih dana. Zemlje članice Evropske unije takođe podnose i veći deo zdravstvenih troškova, i to do 5.89 milijardi evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana procenjen do 3.64 milijardi evra – godišnje.

 

Zagađenje vazduha ne poznaje granice. Zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Značajan obim zagađenja vazduha sa Zapadnog Balkana stiže u Evropsku uniju. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vazduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja direktnih suseda regionu Zapadnog Balkana da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha. Krajnje je vreme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi, prokomentarisala je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL za zdravstvo i energetiku, a takođe i glavna autorka ovog izveštaja.

 

Sporazum o Energetskoj zajednici (Energy Community Treaty), čijom primenom se još od 2005. godine integrišu energetska tržišta Evropske unije i njenih suseda, predvideo je rok do 2018. godine za usklađivanje zapadno-balkanskih članica, odnosno potpisnica Sporazuma, sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti. Nažalost, suštinska akcija za uspostavljanje zdravijih energetskih sistema, realizaciju neophodnih investicija i dodatnog opremanja energetskih postrojenja širom Zapadnog Balkana je ili odložena ili naprosto izostala i ignorisana.

Sagorevanje uglja u termoelektranama Zapadnog Balkana je opterećenje za javno zdravlje, klimu i privredu. Zato je u interesu svih Evropljana, u Evropskoj uniji i u zemljama Zapadnog Balkana – da se brzo obezbedi sprovođenje pravila Energetske zajednice, ali i napuštanje ove zagađujuće i zastarele tehnologije. To traži i da se klimatskoj akciji, kontroli zagađenja i kvalitetu vazduha dodeli veća važnost i značaj u okviru pristupa zemalja kandidata članstvu u Evropskoj uniji, koja se već posvetila obustavljanju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Jednako, i zemlje Zapadnog Balkana treba da se posvete postepenom napuštanju uglja, ne samo zbog hroničnog zagađenja vazduha, već i zbog toga što je sagorevanje uglja među glavnim krivcima za klimatske promene rekao je Igor Kalaba, Koordinator za energetsku politiku u Jugoistočnoj Evropi u Evropskoj mreži za klimatsku akciju (CAN Europe).

 

Međutim, donosioci odluka u samom regionu Zapadnog Balkana ostaju rešeni da finansiraju i izgrade nove termoelektrane na ugalj, prevashodno uz podršku kineskih banaka, partnera koji se ne rukovode jednako visokim ekološkim i društvenim standardima kao većina drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Fosilna goriva nisu samo zdravstveni rizik već i finansijsko i ekološko opterećenje. Umesto trošenja sredstava na već zastarele tehnologije za proizvodnju energije, lideri Zapadnog Balkana treba da se okrenu budućnosti i ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Time se kandidati za buduće članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa evropskim ciljevima dekarbonizacije i uklanjaju prepreke za buduće članstvo’ prokomentarisala je Joana Ćiuta (Ioana Ciuta), koordinatorka za energetiku u organizaciji CEE Bankwatch.