Koje su to supstance koje izazivaju zabrinutost?

Svaka hemikalija koja potencijalno može da izazove povrede se smatra opasnom. Određene hemikalije mogu izazvati različite vrste štete, u rasponu od blage iritacije kože do raka. Hemikalije takođe mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, uključujući vazduh, vodu i zemljište; i mogu negativno uticati na biljke i životinje.

Hemikalije mogu oštetiti naše zdravlje ili životnu sredinu ako smo izloženi njima. Da biste se zaštitili od opasnih hemikalija, potrebno je da izloženost njima svedete na prihvatljiv nivo ili da se takve hemikalije zamene bezbednijim alternativama.

Klasifikaciju supstanci na osnovu njihovih opasnih svojstava vrši industrija prema pravilima i kriterijumima koji su propisani na nivou EU, a koji su preuzeti i u Srbiji. Za supstance koje imaju određena svojstva (karcinogena, toksična po reprodukciju, mutagena ili izazivaju senzibilizaciju respiratornih organa) usklađivanje klasifikacije se vrši za svaku supstancu na nivou EU i takve supstance se svrstavaju u listu sa harmonizovanim klasifikacijama. Klasifikaciju ostalih svojstava radi industrija koja je dužna da dostavi Evropskoj agenciji za hemikalije kako su klasifikovali te supstance a Evropska agencija za hemikalije sačinjava Inventar klasifikovanih supstanci kojije dostupan na internet stranici Evropske agencija za hemikalije. Takođe u inventaru možete saznati kako treba označiti takve supstance.

U Srbiji se preuzima Lista sa harmonizovanom klasifikacijom EU. Takođe, nadležni organ prikuplja u Integralni registar hemikalija klasifikacije svih supstanci koje su na tržištu Srbije. Međutim, taj inventar još nije javno dostupan na web-stranici nadležnog organa, odnosno ministarstva nadležnog za životnu sredinu.

Širok spektar regulatornih mera zaštite od opasnih hemikalija je regulisan REACH Uredbom i drugim propisima EU, a takođe i propisima u Srbiji gde su transponovani ovi propisi. Na primer, postoje ograničenja za snabdevanje potrošača mnogim opasnim supstancama. Sva ograničenja i zabrane propisane REACH Uredbom važe i u Srbiji. Druge supstance se mogu staviti samo na tržište EU ako je specifična upotreba odobrena. Izdavanje odobrenja te vrste nisu preuzeta u Srbiji.

Supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC)

Supstance koje mogu imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu mogu se identifikovati kao supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHCs). To su, pre svega, supstance koje su kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, kao i supstance koje su perzistentne (dugotrajne, teško se razlažu) i bioakumulativne (nakupljaju se živim organizmima pa i ljudskom telu). Druge supstance koje spadaju u tu grupu a koje mogu izazivati ekvivalentnu zabrinutost pre svega su endokrini disraptori, odnosno supstance koje ometaju rad endokrinog sistema.

Nakon postupka kojim se supstanca zvanično identifikuje u EU kao supstanca koja izaziva zabrinutost, dodaje se na tzv.Listu kandidata. Ova lista je pokazatelj za potrošače i industriju koje su to supstance koje izazivaju zabrinutost.

Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Oni takođe treba da informišu potrošače kada traže ove informacije. Takve obaveze su propisane i u Srbiji.

Supstance koje se nalaze na Listi kandidata mogu da se premeste na listu supstanci za koje je potrebno pribaviti dozvolu za stavljanje na tržište i korišćenje. To znači da, posle određenog datuma, kompanijama neće biti dozvoljeno da stave opasnu supstancu na tržište ili da je koriste, osim ako nisu dobili dozvolu da to učine. Jedan od glavnih ciljeva dozvole je da se postepeno supstance koje izazivaju zabrinutost zamene bezbednijim alternativama gde god je to moguće. U Srbiji nije propisana ova obaveza.

Evropska agencija za hemikalije objavljuje informacije o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u potrošačkim proizvodima na osnovu informacija iz dosijea za registraciju supstanci i obaveštenja koje primi od uvoznika i proizvođača proizvoda koji sadrže takve supstance.

Karcinogene, mutagene i/ili reproduktivno tokisične hemikalije (CMR hemikalije)

Karcinogene hemikalije su hemikalije koje dovode do pojave karcinoma ili povećavaju incidencu njegove pojave. Toksičnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ženskog pola, kao i razvojnu toksičnost kod potomstva. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. Termin „mutacijaˮ se odnosi i na nasledne genetske promene kao i na promene strukture DNK.

Ftalati kao grupe supstanci su najčešće korišćeni plastifikatori u svetu. Određeni ftalati su klasifikovani da imaju štetan uticaj na reprodukciju i nekoliko njih- uključujući DEHP, DBP, BBP i DIBP – nalaze se na Listi kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost. Ovi ftalati se mogu naći u unutrašnjosti i spoljašnjem delu proizvoda, i u podovima, krovovima, kablovima, crevima i obloženim tkanina, kao što su veštačke kože za torbe i na koricama knjiga.

Perzistentne, bioakumulativne i toksične hemikalije

Supstance koje se teško razlažu (perzistentne, dugotrajne), akumuliraju u živim organizmima (bioakumulativne) i toksične, su poznate kao PBT. Neke supstance mogu biti identifikovane kao veoma perzistentne i veoma bioakumulativne (vPvB). Dugoročne efekte PBT i vPvB supstanci je teško predvideti. Kada su dispergovane u životnoj sredini, izlaganje ovim supstancama je veoma teško smanjiti. Oni mogu da se akumuliraju u biljkama, životinjama i na kraju u ljudima. Supstance sa ovim svojstvima, takođe, mogu zagaditi udaljena područja.

Bromovani retarderi plamena HBCDD (heksabromciklododekan) se koriste u polistiren proizvodima- uglavnom u termoizolacionim pločama/panel zgradama, za ambalažu i u plastičnim kućištima elektronskih ili električnih uređaja. Takođe se primenjuje u premazima na tekstilu, uglavnom za tapacirani nameštaj i sedišta u transportnim sredstvima, draperijama, zavesama i roletnama, uključujući unutrašnjost automobila i tekstil. Sada su predmet zabrana korišćenja u celom svetu jer su perzistentni, bioakumulativni i toksični i mogu da se transportuju dugim relacijama u životnoj sredini. Na primer, čak su pronađeni kod životinja na Arktiku. Njihova opasna svojstva će verovatno dovesti do značajnih štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu širom sveta.

Hemikalije koje izazivaju ekvivalentnu zabrinutost

To su hemikalije za koje postoje dokazi verovatnih ozbiljnih efekata na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, koje su sličnog nivoa štetnosti kao i CMR i PBT hemikalije. Ovo uključuje određene endokrine disraptore i supstance koje izazivaju senzibilizaciju. Procena da li neka supstanca spada u ovu grupu vrši se za svaki primer posebno.

4-terc-oktilfenol etoksilati su jedan od brojnih endokrinih disraptora koji su identifikovani kao supstance koje izazivaju zabrinutost jer su štetne po životnu sredinu. U životnoj sredini, oni degradiraju do 4-terc-oktilfenola i izazivaju endokrini poremećaji kod riba. Ove supstance imaju različite načina korišćenja, uključujući upotrebu u bojama i medicinskim proizvodima ili uređajima. Smatra se da su uticaji izazvani 4-terc-oktilfenol etoksilatama na životnu sredinu uporedivi sa onima kod PBT supstanci i zbog toga dovode do ekvivalentnog nivoa zabrinutosti.

Spisak raste

Listu kandidata objavljuje Evropska agencija za hemikalije i ažurira se svakih šest meseci. U Srbiji se ne objavljuje ova lista. Zvanična lista supstanci koje izazivaju zabrinutost na nivou EU izrađena je na osnovu predloga državnih organa država članica EU ili Evropske agencije za hemikalije,  javne rasprave svih zainteresovanih strana i korišćenjem naučnih dokaza u odlučivanju. Plan u EU je da sve trenutno prepoznate supstance koje izazivaju zabrinutost, a koje se stavljaju na tržište EU, budu uključene u Listu kandidata do 2020. godine.

SIN Lista

SIN Lista je sveobuhvatna lista supstanci koje je ChemSec, prema REACH kriterijumu, identifikovao kao supstance koje izazivaju zabrinutost. ChemSec je na osnovu naučno proverenih informacija i drugih postupaka koji se zvanično sprovode u EU, sačinila bazu podatka da bi ubrzala regulatorne postupke i dala uputstva donosiocima odluka, poslovnom sektoru, investitorima i nevladinom sektoru o supstancama koje zbog svojih svojstva treba da se kategorišu kao supstance koje izazivaju zabrinutost. Baza podataka SIN Liste sadrži nazive supstanci, kao i informacije o njihovim svojstvima koji utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, tehničke funkcije i moguće načine upotrebe tih supstanci. Lista sadrži mnogo veći broj supstanci koje izazivaju zabrinutost od lista koje su identifikovane na web-sajtu Evropske agencije za hemikalije. ALHem je preveo sadržaj baze podatka SIN Liste na srpski jezik kao i opšte informacije o samoj SIN Listi i opis metodologije kako je ta lista sačinjena.

 

 

 

Linkovi

KVIZ „Da li čitate etikete hemijskih proizvoda?“

SIN lista – Lista hemikalija koje predstavljaju zabrinutost i za koje je potrebna prioritetna akcija

SUBSUPORT Portal – Portal za podrsku industriji u postupku zamene hemikalija koje predstavljaju zabrinutost bezbednijim alternativama